Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 3 tom 1, str. 925–940
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.27
doi: 10.5937/zrpfns51-15474
Autor:
Marina Jeremić, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
marina.dzepina@gmail.com
Sažetak:
U radu su analizirani pravni instituti kojima se odstupa od načela akcesornosti u prestanku hipoteke. U pitanju su zakonske norme propisane u čl. 53 – 56 Zakona o hipoteci koje regulišu raspolaganje neispisanom hipotekom, zabeležbu prvenstvenog reda i predbeležbu nove hipoteke. U sva tri slučaja odstupa se od opšteg načela prior tempore potior iure, od načela namirenja potraživanja po redosledu upisa hipoteka, čime se isključuje klizni rang namirenja. Vlasnik nepokretnosti, zahvaljujući ovlašćenju koje crpi iz navedenih zakonskih normi, svojim raspolaganjem zapravo vrši zasnivanje nove hipoteke na mestu postojeće. Autor analizira svaki institut posebno, sa stanovišta važeće zakonske regulative, praktične primene i njihove pravne prirode. Ugovaranjem ovih pravnih instituta, koji su nalik svojinskoj hipoteci, poboljšava se kreditna sposobnost i olakšava refinansiranje kredita, pa imaju izuzetan značaj u privredi. Posebna pažnja u radu posvećena je pravu raspolaganja neispisanom hipotekom kao specifičnom institutu kojim se odstupa od klizećeg ranga namirenja. Međutim, skoro neizostavnim ugovaranjem zabrane raspolaganja neispisanom hipotekom, bankarska praksa ukida fiksni rang namirenja i čini pravo raspolaganja neipisanom hipotekom neprimenjivim.
Ključne reči:
odstupanje od načela akcesornosti hipoteke, raspolaganje neispisanom hipotekom, zabeležba prvenstvenog reda, predbeležba nove hipoteke.