Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 3 tom 1, str. 941–957
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.8:061.1EU
doi: 10.5937/zrpfns51-15569
Autor:
Irena Radumilo, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
irenaradumilo@gmail.com
Sažetak:
Proces liberalizacije evropskog vazduhoplovnog prostora kasnio je za širenjem sloboda prometa u drugim granama saobraćaja na tlu Evropske unije. Razloge pre svega treba tražiti u političkoj osetljivosti država članica i njihovoj nespremnosti za odricanjem od suvereniteta na svom teritorijalnom nebu. Tek krajem osamdesetih godina prošlog veka Evropska zajednica počinje da predviđa pakete propisa koji će voditi liberalizaciji evropskog vazdušnog prostora, te konačno i stvaranju Single European Sky politike. Nakon što je postignuto jedinstveno vazduhoplovno tržište bez prepreka u slobodama transporta i konkurencije, u poslednjoj deceniji Evropska unija ide korak dalje, te svoje pakete propisa „izvozi“ i u susedne države, nečlanice, težeći na taj način širenju uticaja i na vazdušnom prostoru izvan svojih granica. Tako s 2006. godine Republika Srbija našla u grupi zemalja koje su sa Evropskom unijom potpisale Sporazum o jedinstvenom vazdušnom prostoru (eng. ESAA – European Common Aviation Area). Kako primena ovog sporazuma još uvek nije u potpunosti zaživela, ostaje otvoreno pitanje njegovih konačnih efekata, odnosno da li će politički interesi dobiti prednost nad nespornim ekonomskim benefitima ovakvog sporazuma za države članice.
Ključne reči:
liberalizacija, jedinstveno vazduhoplovno tržište, Evropska unija, ESAA sporazum.