Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 3 tom 1, str. 761–783
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.352(37)
doi: 10.5937/zrpfns51-16035
Autor:
Dr Nataša Deretić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
N.Deretic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Korupcija se kroz istoriju pojavljuje u različitim oblicima i sadržajima, ali joj je etimološko značenje isto: „corrumpo“(uništiti, razoriti) i „corruptio“ (pokvarenost, izopačenost). „Politička korupcija“ kao nemoral povlašćenog sloja ljudi, kao korišćenje političke moći u svrhu bogaćenja i sticanja raznih privilegija, nije strana ni rimskom društvu. Antički Rim zna za političku korupciju mnogo pre nego što je nastao gore navedeni akrostih (IV vek n.e.). Da je tokom čitave rimske istorije, podmićivanje bilo vrlo raširena pojava (mada formalno osuđivano), nalazimo slikovitu potvrdu u Brehtovom Juliju Cezaru: „Odela namesnika bila su napravljena od samih džepova; političari, upravitelji, poslovni ljudi, profiteri svake vrste, ko više, ko manje, svi su na svom putu naišli na neodoljivu primamljivost korupcije“. Gaj Salustije Krisp, rimski istoričar (86 – 34. godine pre n.e) razočaran moralom i lakomošću rimske aristokratije iz druge polovine republike, u svojoj knjizi Istorije to opisuje sledećim rečima: „Moćnici su počeli pretvarati slobodu u raskalašnost. Svako je grabio šta može, otimao, krao. Državu je vodila samovolja malobrojnih ljudi. U rukama su držali riznicu, provincije, dužnosti, slavu i trijumfe. Ostali građani su živeli pod pritiskom siromaštva, opterećeni službom i legijama. Vođe su delile plen među malobrojnima, dok su ljudi bili terani sa zemljišta, ako bi ga, na nesreću, poželeo neki moćni sused.“ Kolike su bile razmere korupcije, posebno u poslednjem, postklasičnom periodu razvoja rimske imperije, govore carevi koji ukazuju u svojim zakonima na „teror koji sprovode moćnici čija je pokvarenost i izopačenost dovodila u opasnost i sam javni red i poredak.“ Ono što je i danas teško objasniti je pitanje kako je rimska država (odnosno njene strukture), uspela da odoli vekovima, divovskim razmerama korupcije.
Ključne reči:
korupcija, lakomost, pokvarenost, privilegije, zloupotrebe političkih moćnika.