Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 2, str. 571–587
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.8:347.56]:347.426.4
doi: 10.5937/zrpfns51-15098
Autor:
Irena Radumilo, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
irenaradumilo@gmail.com
Sažetak:
Uprkos nastojanju međunarodne zajednice za kreiranjem jedinstvenih pravila o odgovornosti vazdušnog prevozioca u slučaju povrede putnika u toku leta ili u vezi sa letom, pojedine nedoumice ostaju neprevaziđene. Montrealska konvencija iz 1999. godine, iako najznačajniji savremeni dokument međunarodnog karaktera koji reguliše pitanje naknade štete putniku u slučaju povrede na letu, ne prevazilazi sporno pitanje odgovornosti prevozioca za mentalnu povredu koju je putnik pretrpeo. Kako se odredba Konvencije koja predviđa odgovornost prevozioca, kao i u prethodnih nekoliko decenija, fleksibilno tumači, reč sudije u svakom pojedinom slučaju je i dalje najadekvatniji odgovor na ovo pitanje. Pregled bogate sudske prakse u nastavku teksta objasniće, pre svega, razlikovanje u poimanju mentalne i telesne povrede od strane suda, te ukazati na probleme i nedoslednosti sa kojima se sud susreće u tumačenju teksta Konvencije. De lege ferenda, izričito uključivanje mentalne povrede putnika u krug osnova odgovornosti prevozioca u tekst Konvencije, zasigurno bi dovelo do veće pravne sigurnosti, kao i smanjenja broja sudskih sporova.
Ključne reči:
vazduhoplovni prevozilac, putnik, metalna povreda, šteta.