Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 2, str. 317–336
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.61:179.7
doi: 10.5937/zrpfns51-14925
Autori:
Dr Darko Simović, redovni profesor
Kriminalističko-policijska akademija Beograd
darko.simovic@kpa.edu.rs
Dr Biljana Simeunović-Patić, vanredni profesor
Kriminalističko-policijska akademija Beograd
biljana.sp@kpa.edu.rs
Sažetak:
U radu se razmatraju etičke dileme i sporna pitanja vezana za eutanaziju i institucionalizovanje prava na dostojanstvenu smrt, sagledane kroz prizmu argumenata za i protiv ozakonjenja eutanazije, uporednopravnih rešenja i prakse Saveta Evrope i Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti, kao i postojeće lekarske prakse u pogledu sprovođenja različitih modaliteta eutanazije. Na domaćim prostorima tema dobija na aktuelnosti budući da Prednacrt Građanskog zakonika Srbije načelno predviđa pravo na eutanaziju kao pravo koje se može izuzetno ostvariti ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi, dok je, pak, javna rasprava o predloženom rešenju pokazala nespremnost stručne javnosti, pre svega medicinske, za radikalne promene u ovoj oblasti. Imajući u vidu da je pasivna eutanazija, odnosno prepuštanje da neizlečiva bolest ide svojim prirodnim tokom raširena u lekarkoj praksi, te da palijativna nega ne može obezbediti svim umirućim pacijentima sa mučnim simptomima mirnu i dostojanstvenu smrt, pitanju prava na eutanaziju bi trebalo prići bez hipokrizije. Etuanaziji bi valjalo omogućiti, ali pod restriktivnim uslovima, isključivo licima koja boluju od neizlečive bolesti u završnoj fazi, a smrtni ishod je neminovan u trebalo bi što preciznije urediti, kako bi se izbegle zloupotrebe i postavila jasna pravila lekarske odgovornosti.
Ključne reči:
eutanazija, pravo na život, pravo na dostojanstvenu smrt, medicinski asistirano samoubistvo.