Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. 51, br. 1, str. 211–223
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 340.12:342.2
doi: 10.5937/zrpfns51-13682
Autor:
Miloš Galić, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
milosgalic91@yahoo.com
Sažetak:
Aristotel celokupnu stvarnost objašnjava putem dva najapstraktnija principa, forme i materije. Materija koja je u stanju kretanja, uzima konkretanu formu i postaje predmet, odnosno ideja sa svrhom u sebi. Razvoj svih ideja u svetu je permanentan, te od početka istorije materija sve više pada a forma sve više raste čime čitav svet postaje savršeniji. Država je ideja za koju stanovništvo i teritorija predstavljaju materiju a vlast formu, sa svrhom ostvarenja dobrog života građana. Dobri oblici vlasti su oni koji su usmereni ka ostvarenju opšteg interesa, a to su po Aristotelu: kraljevstvo, aristokratija i republika. Loši oblici vlasti su oni koji su usmereni ka ostvarenju ličnog interesa građana koji vladaju a na štetu ostatka stanovništva, a to su: tiranida, oligarhija, i demokratija. Idealna država može nastati samo tamo gde postoje materijalni uslovi za njen nastanak, odnosno gde postoji idealna teritorija i stanovništvo, koji uzimaju idealnu formu vlasti. Vrste idealnih država su: pambasileia, politeia ariste i politija. Aristotel navodi da je politija postojala u Atini za vreme Solonove vladavine. U njegovim delima nema podataka o postojanju pambasileie i politeia ariste. S obzirom na realan karakter Aristotelove filosofije, i s obzirom na njegovo opšte učenje o razvoju svih ideja u svetu, autor zaključuje da je Aristotel konstruisao tipove država kao što su pambasileia i politeia ariste iz razloga što će uslovi za njihovo ostvarenje nastati tek u budućnosti. Kako svet bude postajao sve uređeniji, prvo će se stvoriti uslovi za nastanak politeia ariste a na kraju istorije i pambasileie.
Ključne reči:
Aristotel, idealna država, razvoj.