Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. 51, br. 1, str. 23-43
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.189-053.2:341.9(497.11)
doi:10.5937/zrpfns51-13876
Autori:
Dr Maja Stanivuković, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
M.Stanivukovic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu su razmotrene sadašnje i buduće norme srpskog međunarodnog privatnog prava koje se odnose na lično ime deteta. Jedan od najvažnijih problema kada je u pitanju lično ime deteta sa inostranim elementom jeste kako urediti priznanje imena i prezimena deteta srpskog državljanstva koje je određeno i upisano u matičnu knjigu u inostranstvu. Trenutno je na snazi jednostrana koliziona norma koja upućuje na primenu domaćih prinudnih propisa (normi neposredne primene). To znači da važeće srpsko pravo ne toleriše određivanje imena i prezimena deteta u inostranstvu po pravilima stranog prava ukoliko se ta pravila ne uklapaju u zahteve Porodičnog zakona. Zakon o matičnim knjigama upućuje matičara da pri upisu ličnog imena na osnovu isprava inostranih organa zahteva od roditelja da prilagode ime deteta zahtevima našeg prava, bez obzira na to što će na taj način dete biti dovedeno u situaciju da u našoj zemlji ima drukčije ime nego u drugoj zemlji čiji je takođe državljanin ili u kojoj ima redovno boravište. Nacrt ZMPP, mada sadrži značajne novine, ne pruža rešenje za ovaj problem i zbog toga ne uspeva da prilagodi naše međunarodno privatno pravo u oblasti ličnog imena, zahtevima eventualnog budućeg članstva u Evropskoj uniji, niti uspeva da ostvari cilj međunarodnog privatnog prava koji se sastoji u pravnoj sigurnosti i zaštiti legitimnih interesa stranaka, u ovom slučaju naših državljana. Autor predlaže da se u budući Zakon o međunarodnom privatnom pravu uvrsti materijalnopravna norma o priznanju ličnog imena deteta određenog u inostranstvu koja će voditi računa o interesima domaćih državljana koji žive u inostranstvu da se njihovo lično ime prizna u istom obliku u kome je ono određeno u inostranstvu.
Ključne reči:
lično ime deteta, merodavno pravo, međunarodna nadležnost.