Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. 51, br. 1, str. 225–249
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.434(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns51-13943
Autor:
Svetlana S. Mijović, student doktorskih studija
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
svetlanamijovic1987@gmail.com
Sažetak:
U radu se razmatraju bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz čl. 138. Krivičnog zakonika. Iako ovo krivično delo godinama unazad postoji u našem krivičnom zakonodavstvu, u pogledu njegovih obeležja izvesne dileme su i danas aktuelne, kako u teoriji, tako i u sudskoj praksi. Stoga je u radu posebna pažnja posvećena pitanju radnje izvršenja i posledici ovog krivičnog dela, kao i njegovom subjektivnom obeležju. Stavovi autora o bitnim obeležjima bića krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti izneti su uz predočavanje aktuelnih dilema koje su se pojavile u njegovoj primeni, pa je tako odabrano i analizirano nekoliko karakterističnih sudskih odluka (odnosno pravnih shvatanja sudova), i to pretežno onih koja odstupaju od do tada prihvaćene sudske prakse, nakon čega su dati odgovarajući zaključci i predlozi de lege ferenda. Autor u radu zauzima stav i u pogledu kvalifikovanih oblika (težeg i najtežeg oblika) ovog krivičnog dela, pri čemu akcenat stavlja na kriterijume za razgraničenje zakonskih kvalifikatornih okolnosti i na pitanje opravdanosti pružanja pojačane krivičnopravne zaštite licima koja obavljaju političke i pravosudne funkcije, odnosno poslove u oblasti javnog informisanja. Naposletku, kada je reč o odnosu krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti sa njemu srodnim krivičnim delima, u fokusu interesovanja autora su složena pitanja razgraničenja idealnog od realnog sticaja, kao i šire pitanje kriminalno-političke opravdanosti zasnivanja odgovornosti učinioca za veći broj krivičnih dela ukoliko ona proističu iz istog životnog događaja.
Ključne reči:
Ugrožavanje sigurnosti, pretnja, osećaj lične nesigurnosti, sudska praksa, zakonodavna reforma.