Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 4, str. 1393–1411
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 340.113(497.11)”19”
doi: 10.5937/zrpfns50-12974
Autor:
Dr Dragana Ćorić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
D.Coric@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Leon Gerškovic je smatrao da dobar i mudar pisac propisa (ne misleći pri tom na formalnog zakonodavca koji sprovodi deo eventualnih izmena i usvajanje propisa) mora da poseduje sledeće veštine: „široko opšte pravno obrazovanje; poznavanje našeg društvenog sistema, poznavanje pravnog sistema (pozitivnog, važećeg); poznavanje svih oblasti prava, ne samo određene oblasti prava u kojoj se sprema inovacija, poznavanje pravne i sudske prakse; poznavanje posebne pravne terminologije i termina; veštinu pojmovne apstrakcije; poznavanje pravnih i društvenih činjenica, sposobnost proveravanja činjenica, kao i naprednu pismenost“1. Upravo ta sposobnost pojmovne apstrakcije, zajedno sa naprednom pismenošću pisca propisa, jesu predmet ovog rada. Iako je stvaranje prava višefazni postupak, upravo ove dve veštine i njihovu primenu nalazimo u svakoj fazi. Sposobnost apstrahovanja više pojedinačnih slučajeva do nivoa opštosti koja je dovoljno opšta da može da obuhvati i druge, buduće moguće slične slučajeve, ali i dovoljno jasna i precizna da ne daje puno prostora različitim drugačijiim shvatanjima ili eventualnim zloupotrebama – ta i takva sposobnost apstrahovanja se dovodi do savršenstva korišćenjem ispravnih, pravilnih i jezičkih prihvatljivih konstrukcija. Dostići takav nivo jezičkog savršenstva znači proći dug put, popločan dobrim namerama zadržavanja nacionalnog duha, jezičkog patriotizma, logičkog smisla i zaključivanja i što preciznijeg oživotvorenja misli pisca normi.
Ključne reči:
narodni duh, propisi, jezik.