Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 3, str. 957–974
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 351.853:349.412.2
doi: 10.5937/zrpfns50-12421
Autor:
Sloboda D. Midorović, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
S.Midorovic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu su analizirana međunarodna i nadnacionalna pravila o savesnosti u kontekstu restitucije kulturnih dobara. Ukazano je na odstupanja od opštih pravila o savesnosti iz ugla sticanja prava svojine od nevlasnika i sticanja prava svojine održajem. Umesto da, u kumulaciji sa drugim uslovima, omogući sticanje prava svojine, savesnost sticaocu ukradenog i nezakonito izvezenog kulturnog dobra može da obezbedi samo pravo na pravičnu naknadu. Napuštena je pretpostavka savesnosti i teret njenog dokazivanja prebačen je na držaoca kulturnog dobra. Istovremeno su pooštreni kriterijumi na osnovu kojih se savesnost procenjuje. U slučajevima besteretnog sticanja, savesnost pravnog sledbenika je uslovljena savesnošću njegovog pravnog prethodnika. Na taj način je onemogućeno da sukcesor potražuje pravičnu naknadu ukoliko ona ne bi pripala ni njegovom pravnom prethodniku. U radu je, takođe, ispitano u koje su izvore i na koji način pojedine države članice Evropske unije inkorporisale u svoja zakonodavstva rešenja o savesnosti sadržana u Direktivi 2014/60/EU. Na osnovu toga predočene su mogućnosti za harmonizaciju prava Republike Srbije sa izloženim nadnacionalnim pravilima.
Ključne reči:
kulturna dobra, restitucija, savesnost, teret i način dokazivanja, implementacija.