Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 2, str. 661–678
jezik rada: nemački
Originalni naučni rad
udk: 502/504: 347.447.52(439)
doi: 10.5937/zrpfns50-11316
Autor:
Dr Mate Jules, naučni istraživač
Univerzitet u Segedinu
Medicinski fakultet
Institut za sudsku medicinu
mate.julesz@freemail.hu
Sažetak:
Autor u radu analizira građanskopravnu odgovornost za ekološke štete u svetlu kako važećeg mađarskog prava, tako i evropskog ekološkog prava. Posebnu pažnju posvećuje principijelnim odredbama novog Mađarskog građanskog zakonika posvećenim ekološkoj odštetnoj odgovornosti. Dok je ekološka odgovornost pre promene sistema bio sagledavan u kontekstu administrativne odgovornosti, sa isključenjem odgovornosti ako je šteta bila ispod administrativnog limita, danas se odgovornost za ekološke štete uređuje u oblasti privatnog prava, uz javnopravni uticaj sa ciljem povećane zaštite životne sredine. U novom mađarskom ekološkom pravu, u skladu sa evropskim ekološkim principima, naglašava se princip „zagađivač plaća”, tako da za ekološke štete odgovara onaj koji je svojom protivpravnom radnjom prouzrokovao štetu, bez socijalizacije rizika od ekoloških šteta. Pravilo je da se za ekološke štete odgovara prema pravilima objektivne odgovornosti, a samo izuzetno po pravilima subjektivne odgovornosti, budući da su ekološki rizici izazvani dejstvom opasnih stvari ili delatnosti. Javnopravni upliv se sagledava u tome da je zaštita životne sredine podignut u novom Ustavu Mađarske na nivo ustavne obaveze, u smislu da je zaštita životne sredine od opšteg i javnog interesa, – kao i u tome da privatnopravna odgovornost za ekološke štete samo izuzetno dozvoljava isključenje odgovornosti.
Ključne reči:
privatnopravna i javnopravna zaštita životne sredine, objektivna i subjektivna odgovornost za ekološke štete