Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 2, str. 621–645
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 351.774.7-053.2
doi: 10.5937/zrpfns50-11984
Autor:
Dr Ivana Tucak, docent
Univerzitet J.J. Štrosmajera u Osijeku
Pravni fakultet Osijek
ivana.tucak@gmail.com
Sažetak:
Programi obaveznog vakcinisanja koji su prisutni u mnogobrojnim državama imaju brojne protivnike koji, važno je naglasiti, nemaju jedinstven stav kad su u pitanju razlozi zbog kojih se protive vakcinisanju. Protiv ove medicinske preventivne mere od samih početaka ističu se „naučni prigovori” oko njene efikasnosti i sigurnosti, prigovori utemeljeni na savesti (verski i filozofski), prigovori protiv državnog ograničenja ljudskih sloboda i autonomnog odlučivanja o sopstvenom telu. Svrha je ovog rada da pruži kritički prikaz etičkih i pravnih pitanja vezanih za obavezno vakcinisanje. U ovim naukama vodi se široka rasprava oko pitanja mogu li koristi obaveznog vakcinisanja odneti prevagu nad svim problemima povezanima s tom praksom. Cilj nam je da se odredi granica državnog uplitanja u ličnu autonomiju i roditeljske slobode. Ovo pitanje ima i šire političke i društvene reperkusije koje se odražavaju u zakonodavnim i sudskim raspravama. U vezi s tim posebno ćemo razmotriti razloge koji se nalaze u rešenju Ustavnog suda Republike Hrvatske iz januara 2014. o neprihvatanju predloga za pokretanje postupka za ocenu saglasnosti s Ustavom određenih odredbi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Zakon o zaštiti pučanstva od zaraznih bolesti).
Ključne reči:
autonomija, načelo štete, obavezno vakcinisanje, dobročinstvo, neškodljivost