Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 2, str. 533–547
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.721:061.1EU(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns50-11808
Autor:
Dr Sandra S. Fišer Šobot, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
S.FiserSobot@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Relevantni izvori prava konkurencije Srbije i Evropske unije ne definišu šta se smatra koncentracijom, nego određuju koje poslovne operacije vode koncentraciji učesnika na tržištu. Prema tome da li utiču na promenu pravnog položaja učesnika u koncentraciji, sve koncentracije mogu da se podele na sledeći način. Prvu grupu čine koncentracije koje dovode do statusnih promena učesnika na tržištu, odnosno u kojima jedan ili oba učesnika na tržištu gube pravni subjektivitet. To su koncentracije spajanjem. Drugu grupu predstavljaju koncentracije sticanjem kontrole nad ciljnim društvom. U ovom slučaju učesnici u koncentraciji povezuju se ugovorom, a između njih se uspostavlja odnos nadređenosti i podređenosti. Konačno, zajedničko ulaganje dva ili više učesnika na tržištu za trajno obavljanje svih funkcija samostalnog privrednog subjekta smatra se koncentracijom, a osnov mu je ugovorno povezivanje jer se njime ne menja pravni položaj učesnika na tržištu.
Predmet rada je pojmovno određenje i analiza koncentracija spajanjem učesnika na tržištu i koncentracija sticanjem kontrole u pravu konkurencije Srbije i Evropske unije.
Ključne reči:
pravo konkurencije, koncentracije, spajanja, kontrola, odlučujući uticaj.