Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 1, str. 161–182
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.25(497.11+497.5)
doi: 10.5937/zrpfns50-11200
Autori:
Dr Svetozar Čiplić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
s.ciplic@pf.uns.ac.rs
Dr Aleksandar Martinović, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
a.martinovic@pf.uns.ac.rs
Nataša Rajić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
n.rajic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Proces decentralizacije je opšte evropski proces, koji podjednako zahvata države koje su članice Evropske unije, kao i one koje to nisu ali su u postupku priključivanja. Sama Evropska unija je decentralizaciju i vertikalnu organizaciju vlasti odnosno njihovo preuređenje na odreženim načelim, postavila kao zadatak svima. Decentralizacija i horizontalna organizacija vlasti, iako nisu istorijski novi pojmovi i instituti, ipak nisu standardizovani pa se države koje se upuste u navedene procese reforme suočavaju sa «povelikom slobodom», koju mogu da iskoriste kao prostor fleksibilnosti i prilagođavanja modela decentralizacije svojima potrebama. Međutim uočeno je da se ovaj prostor slobode od strane političkih elita, mahom koristi kao sredstvo za fingiranje i sprečavanje odnosno umanjenje efekata decentralizacije. Ovaj rad posvećen je u svom centralnom delu analizi ustavnih rešenja decentralizacije dveju država koje su zapravo srodne po mnogo čemu, a stim što jedna jeste na putu priključenja Evropskoj uniji – Srbija, dok je druga članica Evropske unije – Hrvatska.
Ključne reči:
Decentalizacija, autonomne pokrajine, regionalna područna samouprava, devolucija, dekocentracija.