Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 1, str. 9–37
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 341.24:340.132
doi: 10.5937/zrpfns50-10844
Autor:
Dr Rodoljub M. Etinski, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
R.Etinski@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Članovima 31 i 32 Bečke konvencije o pravu međunarodnih ugovora određeni su neki autentični i dopunski načini tumačenja međunarodnih ugovora. Tokom procesa kodifikacije u Komisiji za međunarodno pravo određivanje tih načina nije bilo predmet razlika između članova Komisije ili između država, ali određivanje reda prioriteta među njima jeste bilo. Na kraju Komisija za međunarodno pravo je zauzela stav da svi autentični načini treba da budu primenjeni i da će njihova uzajamna interakcija voditi do pravno relevantnog tumačenja. Danas međunarodna sudska tela ne slede ovaj stav. Ona biraju neka od raspoloživih autentičnih i dopunskih sredstava i daju im različitu težinu. Takva praksa tumačenja može da služi aequum et bonum, ali može i da se izokrene u interpretativni ad-hokizam. Uzroke i posledice bi trebalo istražiti. Otkrivanje izvesne pravilnosti u pogledu faktora koji određuju izbor i težinu različitih načina bi moglo da poveća pravu izvesnost i predvidljivost, što bi bilo dobro za vladavinu prava.
Ključne reči:
tumačenje, međunarodni ugovori.