Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 1, str. 247–264
jezik rada: francuski
Originalni naučni rad
udk: 343.16+347.962(439)
doi: 10.5937/zrpfns50-10001
Autor:
Dr Atila Bado, redovni profesor
Univerzitet u Segedinu
Pravni fakultet u Segedinu
attila@badoat.hu
Sažetak:
Mnogi mađarski i inostrani eksperti su ocenili da su mere preduzete u sklopu reforme pravosuđa koja je usledila posle promene vlasti 2010. godine u mnogim segmentima – od usvajanja novog Osnovnog zakona do zakona kojima se reguliše pravosuđe – usmerene na politizaciju zbora sudija. U ovom radu prikazujemo kako se u vezi početne faze selekcije sudija može govoriti o postepenom jačanju meritokratskih elemenata što se nastavilo i nakon 2010. godine. Ovo je pre svega uočljivo u objektivnijem sistemu vrednovanja sudijskih konkursa. Znatno su ograničene mogućnosti administrativnih rukovodilaca da svojim diskrecionalnim odlukama utiču na izbor sudija. Ali su paralelno sa time istodobno proširena ovlašćenja administrativnih rukovodilaca pri izboru vodećih sudskih funkcionera. Vidljivo je da je pri imenovanju administrativnih rukovodilaca (predsednika sudova i njihovih zamenika) koji mogu direktno da utiču na sudovanje, povećana uloga individualnog odlučivanja, dok je rapidno smanjena uloga sudskih autonomnih tela. Objektivna procena ovih promena, dakle u kolikoj meri se njima jača pritisak na sudije moći će se dati tek nakon proteka jednog dužeg perioda i uz izvesna ograničenja.
Ključne reči:
reforma pravosuđa, selekcija sudija, sudijski konkursi, nezavisnost sudija, imenovanje sudija.