Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2016, vol. L, br. 1, str. 247–264

jezik rada: francuski

Originalni naučni rad

udk: 343.16+347.962(439)

doi: 10.5937/zrpfns50-10001

Autor:

Dr Atila Bado, redovni profesor

Univerzitet u Segedinu

Pravni fakultet u Segedinu

attila@badoat.hu

Sažetak:

Mnogi mađarski i inostrani eksperti su ocenili da su mere preduzete u sklopu reforme pravosuđa koja je usledila posle promene vlasti 2010. godine u mnogim segmentima – od usvajanja novog Osnovnog zakona do zakona kojima se reguliše pravosuđe – usmerene na politizaciju zbora sudija. U ovom radu prikazujemo kako se u vezi početne faze selekcije sudija može govoriti o postepenom jačanju meritokratskih elemenata što se nastavilo i nakon 2010. godine. Ovo je pre svega uočljivo u objektivnijem sistemu vrednovanja sudijskih konkursa. Znatno su ograničene mogućnosti administrativnih rukovodilaca da svojim diskrecionalnim odlukama utiču na izbor sudija. Ali su paralelno sa time istodobno proširena ovlašćenja administrativnih rukovodilaca pri izboru vodećih sudskih funkcionera. Vidljivo je da je pri imenovanju administrativnih rukovodilaca (predsednika sudova i njihovih zamenika) koji mogu direktno da utiču na sudovanje, povećana uloga individualnog odlučivanja, dok je rapidno smanjena uloga sudskih autonomnih tela. Objektivna procena ovih promena, dakle u kolikoj meri se njima jača pritisak na sudije moći će se dati tek nakon proteka jednog dužeg perioda i uz izvesna ograničenja.

Ključne reči:

reforma pravosuđa, selekcija sudija, sudijski konkursi, nezavisnost sudija, imenovanje sudija.