Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 4, str. 1987–2007
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 341.63:796(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns49-9266
Autor:
Mr Miloš Galantić
Ministarstvo finansija Republike Srbije
Poreska uprava
Regionalno odeljenje Novi Sad
mgalantic@yahoo.com
Sažetak:
Suprotno ustaljenom shvatanju pravničke profesije, višestepenost arbitražnog postupka nije ni novina, ni neuobičajena pojava. Sa sve izraženijom potrebom društvene zajednice da arbitraža postane realna, a ne samo teorijska, alternativa sudskom rešavanju sporova, arbitraža preuzima sve više sudskih karakteristika, među kojima je jedna od najznačajnih i istovremeno najkontraverznijih – višestepenost u rešavanju sporova. Višestepenost arbitražnog postupka je tradicionalno prisutna u robnim i investicionim arbitražama. Međutim, poslednjih decenija i značajne međunarodne arbitražne institucije uvode opciju preispitivanja arbitražne odluke. Oblast u kome je, od kraja XX veka, navedena pojava „neprimetno“ zastupljena je sportsko pravo. Međunarodna sportska zajednica je, kao uslov opstanka autonomnog rešavanja sporova, odabrala arbitražni način rešavanja sporova, ali uz niz značajnih modifikacija. Jedna od najspecifičnijih je upravo višestepenost arbitražnog odlučivanja, naročito u pogledu najvažnijih sporova. Osnovni razlog za takvo postupanje predstavlja težnja međunarodne sportske zajednice da se po ugledu na državne sudove organizuje efikasan, kvalitetan i finalan način rešavanja sporova u njenoj nadležnosti. Navedenu logiku sledi i Stalna sportska arbitraža pri Olimpijskom komitetu Srbije, koji zahvaljujući odredbama Zakona o sportu, a suprotno Zakonu o arbitraži, uvodi mogućnost ulaganja na njegove odluke žalbe odnosno tužbe, i to Sudu za arbitražu u sportu sa sedištem u Lozani.
Ključne reči:
višestepenost arbitražnog rešavanja sporova, Sud za arbitražu u sportu (CAS), Stalna sportska arbitraža pri Olimpijskom komitetu Srbije, sportsko pravo