Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 4, str. 1751–1760
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.63(497.11)”1855”(094.5)
doi: 10.5937/zrpfns49-9822
Autor:
Dr Maša Kulauzov, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
M.Kulauzov@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu su razmotreni predlozi izmena člana 130 SGZ-a koji se odnosi na istraživanje vanbračnog očinstva izneti 1855. godine. Prema prvobitnoj redakciji zakonske odredbe, istraživanje i utvrđivanje vanbračnog očinstva je u načelu bilo dozvoljeno, ali uz bitno ograničenje da je prezumptivni roditelj mogao biti oglašen za oca jedino ako prizna očinstvo. Zato je 1855. godine Vrhovni sud predložio Popečiteljstvu pravosudija izmenu zakonskog rešenja u tom smislu da je za oglašenje muškarca za oca deteta bilo dovoljno da se dokaže da je u kritičnom periodu začeća održavao intimne odnose sa majkom deteta. U raspravi koja se tim povodom razvila pored Vrhovnog suda učestvovali su i Popečiteljstvo pravosudija, Sovjet i knjaz Aleksandar Karađorđević, i tom prilikom su izneti predlozi izmena pomenute zakonske regulative i u drugim pravcima. Njima je u radu posvećena posebna pažnja prevashodno imajući u vidu značaj koji je istraživanje vanbračnog očinstva i oglašenje nekog lica za oca deteta imalo za imovinsko stanje nezakonitog potomka. Naime, iako utvrđivanje očinstva nije bilo dovoljno za sticanje ličnih, imovinskih i naslednih prava prema ocu, ipak je on imao zakonsku obavezu da učestvuje u troškovima izdržavanja svog priznatog potomka.
Ključne reči:
vanbračna deca, istraživanje vanbračnog očinstva, predlozi izmena čl. 130 SGZ-a, Vrhovni sud.