Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2015, vol. XLIX, br. 4, str. 1845–1860

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.234:339.727.22

doi: 10.5937/zrpfns49-9770

Autor:

Dr Petar Đundić, docent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

p.djundic@pf.uns.ac.rs

Sažetak:

Zakonita eksproprijacija stranog ulaganja bez izuzetka podrazumeva obavezu države domaćina ulaganja da isplati odgovarajuću naknadu ulagaču za oduzeto ulaganje. Dvostrani sporazumi o zaštiti i podsticanju ulaganja koji su najčešće normativna osnova arbitražnog spora povodom eksproprijacije predviđaju obavezu isplate „adekvatne“, „pravične“ naknade, naknade u „punoj“ ili „pravoj“ vrednosti ulaganja i sl. Međutim, postojanje standarda u pogledu visine naknade samo po sebi ne može da pomogne u utvrđivanju konkretnog iznosa koji je država obavezna da plati. Ovoj svrsi su namenjeni matematički metodi izračunavanja naknade koji se koriste u sudskoj i arbitražnoj praksi. Rad sadrži pregled za praksu najvažnijih metoda: metoda tržišne vrednosti, discounted cash flaw (ili DCF) metoda i metoda knjigovodstvene vrednosti. U radu se ukazuje na razlike između situacija u kojima se koriste različiti metodi i objašnjava način na koji karakter ulaganja i okolnosti konkretnog slučaja utiču na izbor odgovarajućeg metoda od strane arbitražnog suda.

Ključne reči:

strana ulaganja, eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju.