Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 4, str. 1845–1860
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.234:339.727.22
doi: 10.5937/zrpfns49-9770
Autor:
Dr Petar Đundić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
p.djundic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Zakonita eksproprijacija stranog ulaganja bez izuzetka podrazumeva obavezu države domaćina ulaganja da isplati odgovarajuću naknadu ulagaču za oduzeto ulaganje. Dvostrani sporazumi o zaštiti i podsticanju ulaganja koji su najčešće normativna osnova arbitražnog spora povodom eksproprijacije predviđaju obavezu isplate „adekvatne“, „pravične“ naknade, naknade u „punoj“ ili „pravoj“ vrednosti ulaganja i sl. Međutim, postojanje standarda u pogledu visine naknade samo po sebi ne može da pomogne u utvrđivanju konkretnog iznosa koji je država obavezna da plati. Ovoj svrsi su namenjeni matematički metodi izračunavanja naknade koji se koriste u sudskoj i arbitražnoj praksi. Rad sadrži pregled za praksu najvažnijih metoda: metoda tržišne vrednosti, discounted cash flaw (ili DCF) metoda i metoda knjigovodstvene vrednosti. U radu se ukazuje na razlike između situacija u kojima se koriste različiti metodi i objašnjava način na koji karakter ulaganja i okolnosti konkretnog slučaja utiču na izbor odgovarajućeg metoda od strane arbitražnog suda.
Ključne reči:
strana ulaganja, eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju.