Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 4, str. 2047–2061
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.16+351.74]:341.232
doi: 10.5937/zrpfns49-9672
Autor:
Sandra N. Stojković, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
sandrakunosic@yahoo.com
Sažetak:
U cilju efikasnije borbe protiv najtežih oblika transnacionalnog kriminala, na nivou Evropske unije (EU) izvršene su određene promene. U oblasti policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima, one su se ogledale u odbacivanju tradicionalnog oblika saradnje koji je počivao na principu uzajamnog pomaganja (principu poštovanja sudskih granica i principu teritorijalnosti), jer se činio suviše sporim i nedelotvornim da uspešno odgovori i suprotstavi se savremenim bezbednosnim izazovima. Pristupilo se kvalitativno novom i tešnjem vidu saradnje država članica u krivičnim stvarima, koji počiva na principu uzajamnog priznavanja1. Na nivou EU su usvojeni konkretni instrumenti koji počivaju na ovom principu, čime se u praksi doprinelo bržem, jednostavnijem, neformalnijem i depolitizovanijem vidu saradnje u krivičnim stvarima na nivou EU. Kao jedan u nizu instrumenata EU koji počiva na principu uzajamnog priznavanja odluka u krivičnim stvarima usvojen je i Evropski nalog za vršenje nadzora. Zbog svojih mnogobrojnih pozitivnih refleksija, ne samo za sistem krivične saradnje država članica, nego i za samog pojedinca, isti je odabran kao predmet razmatranja ovog rada.
Ključne reči:
Evropski nalog za vršenje nadzora, predistražni pritvor, osumnjičeni, mera nadzora.