Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 3, str. 1001–1016
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.722:347.932
doi: 10.5937/zrpfns49-9495
Autor:
Dr Marija Salma, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
msalma@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu su analizirani zakonski propisi Republike Srbije vezani za suđenje u razumnom roku. Konstatuje se da je suđenje u razumnom roku pravo stranaka obezbeđeno samostalnim pravnim sredstvima, o kojima rešava neposredno viši sud. Viši sud ne rešava pravnu stvar u meritumu, već samo ukazuje na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji da u određenom roku preduzme radnje koje će ubrzati postupak. Takođe, novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku Republike Srbije predviđa pravo na naknadu štete onoj strani u postupku koja je oštećena zbog neosnovanog odugovlačenja postupka. Za ovu naknadu, na koju zakon obavezuje Republiku Srbiju, je potreban uslov da je odugovlačenje nastalo zbog postupka suda, a ne stranke. U radu su raspravljena i pitanja vezana za shodnu primenu Zakona o parničnom odn. vanparničnom postupku. Autor se zalaže za shodnu primenu pravila parničnog postupka, ukoliko je u pitanju zahtev za naknadu štete, a ako je u pitanju zahtev za ubrzanje, za primenu pravila o vanparničnom postupku, umesto važećeg rešenja Zakona koji u svakom slučaju predviđa shodnu primenu Zakona o vanparničnom postupku. Razloge autor nalazi u kontencioznosti zahteva za ubrzanje i u kontradiktornosti zahteva za naknadu štete. Autor osporava zakonsku limitaciju naknade štete budući da ona ne služi cilju blagovremenog suđenja.
Ključne reči:
Suđenje u razumnom roku, pravna sredstva za suđenje u razumnom roku (prigovor, žalba, zahtev za obeštećenje)