Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 3, str. 1263–1279
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 351.79:502/504(4)
doi: 10.5937/zrpfns49-9646
Autor:
Dr Bojan Tubić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
B.Tubic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Ovaj rad se bavi analizom nastanka Okvirne direktive EU o vodama i njene primene u praksi Suda EU. Ona predstavlja jedan od najznačajnijih akata u oblasti zaštite životne sredine u Evropskoj uniji. Njene odredbe se tiču uspostavljanja ciljeva kvaliteta životne sredine, za površinske i podzemne vode, za regulisanje odlaganja opasnih supstanci u te vode, ili za nadgledanje i uzorkovanje voda. Direktiva proširuje ciljeve zaštite životne sredine preko postojećeg zakonodavstva EU, uključuje i proširuje kriterijume za kontrolu odlaganja otpada i obezbeđuje jedan sveobuhvatni okvir za kontrolu i izveštavanje u ovoj oblasti. Direktivom je predviđeno da će države članice da osiguraju uspostavljanje registara svih područja unutar svakog rečnog sliva koja su planirana da budu posebno zaštićena u okviru specifične legislative EU, radi zaštite njihovih površinskih i podzemnih voda ili radi održanja staništa i vrsta direktno zavisnih od vode. Da bi se uspostavio koherentan i obuhvatan pregled statusa voda, države članice treba da osiguraju uspostavljanje programa za monitoring statusa voda u okviru svakog vodnog područja. Monitoring je potreban kako bi se utvrdila efikasnost planova upravljanja rečnim slivom i pomoglo pri njihovim periodičnim revizijama. Sud EU je u svojim presudama insistirao na primeni Direktive iako ne preterano formalistički. Takođe, njegova praksa je značajna i zbog tumačenja pojedinih standarda koji su uvedeni Direktivom.
Ključne reči:
Okvirna direktiva o vodama, Sud EU, primena, monitoring.