Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 3, str. 1081–1096
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 340.13:628.1(37)
doi: 10.5937/zrpfns49-9517
Autor:
Dr Magdolna Sič, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
M.Sic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U ovom radu razmatrali smo one izvorne tekstove rimskog prava koji sadrže pravila vezana za izgradnju i održavanje javnih vodovoda, kao o one koji se odnose na regulisanje upotrebe vode iz njih. Analizom ovih tekstova došli smo do zaključka da je prvenstvena namena javnih vodovoda bila snabdevanje gradskog stanovništva besplatnom vodom. Prema tome služili su opštoj dobrobiti (utilitas publica). Obzirom na to da su mere zakonodovca starog Rima obezbeđivale vodu za piće i za održavanje lične higijene i samim tim su doprinele i opštem zdravlju stanovništva, ove mere možemo oceniti kao značajne ekološke mere. Mada mi danas možemo smatrati da smo u tehnici izgradnje vodovodne mreže i u tehnologiji prečišćavanja vode prevazišli stare Rimljane, u nekim rešenjima ipak bi mogli da se ugledamo na njih. To je, na primer, obezbeđenje besplatne pijeće vode za opštu upotrebu, kao i racionalne i kontrolisane upotrebe vode javnih vodovoda za privatne potrebe. Ono što kod nas posebno nedostaje jeste, uvođenje odvojenih merača za potrošnju vode za svaki stan stambenih zgrada.
Ključne reči:
vodovodi; voda; rimsko pravo; zaštita životne sredine; utilitas publica.