Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 3, str. 1247–1262
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.78:004.4
doi: 10.5937/zrpfns49-9414
Autor:
Dr Sanja M. Radovanović, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
S.Radovanovic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Računarski program jeste intelektualna tvorevina zaštićena autorskim pravom. Međutim, za razliku od drugih predmeta istovrsne zaštite, računarski program ima naglašenu tehničku funkcionalnost, koja je u današnjem društvu neizostavni činilac svakodnevne poslovne delatnosti, razmene informacija, zabave ili postizanja druge slične svrhe. Upravo zbog ove svoje osobine, računarski programi retko kada mogu da se posmatraju izolovano od hardverskog i softverskog okruženja. Drugim rečima, funkcionalnost jednog računarskog programa dobija svoj puni obim tek u međusobnoj interakciji sa drugim računarskim programom ili uređajem. Imajući u vidu činjenicu da je ovo intelektualno dobro težište tehnološkog, a time i društvenog, razvoja, zakonodavci nastoje da obezbede okvire u kojima bi se ova interakcija nesmetano odvijala. Naime, s obzirom na to da svaki vid upotrebe računarskog programa predstavlja isključivo ovlašćenje autora, oslanjanje na njegovu saglasnost za preduzimanje određenih činjenja kojima bi se postigla neophodna povezanost različitih komponenata, moglo bi ugroziti dalji tehnološki razvoj. Stoga zakonodavac predviđa da se u određenim slučajevima i pod određenim uslovima autorovo isključivo pravo ograniči, odnosno isključi. Ovaj rad ima za cilj da analizira na koji način se normativno doprinosi postizanju tehničko-tehnološki potrebne, a time s aspekta opšteg interesa opravdane, interakcije.
Ključne reči:
računarski program, dekompilacija, interoperabilnost, interfejsi.