Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 2, str. 713–726
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 061.1EU:340.134]:502/504
doi: 10.5937/zrpfns49-9074
Autor:
Dr Bojan Tubić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
tubic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Propisi o zaštiti životne sredine su relativno kasno bili uključeni u osnivačke ugovore nekadašnjih Evropskih zajednica. Nakon stupanja na snagu Jedinstvenog evropskog akta, postojao je pravni osnov za donošenje sekundarnog zakonodavstva tadašnjih Zajednica i kasnije Evropske unije. U praksi nekadašnjeg Suda EZ, a kasnije i Suda EU pitanje zaštite životne sredine bilo je razmatrano u nekoliko važnih slučajeva. Sud je utvrđivao koji je to ispravan pravni osnov za donošenje uredbi i direktiva, koje se odnose na životnu sredinu. Posebno je značajna praksa o odnosu slobode kretanja robe i načela zaštite životne sredine jer je potrebno naći balansiran odnos između ova dva načela. Presuda u slučaju „Danskih boca“ je značajna zbog toga što je potvrdila da je zaštita životne sredine jedan od osnovnih ciljeva Zajednice. Takođe, dodala je i još jedan obavezujući uslov na listu izuzetaka od slobode kretanja robe, koja je navedena u slučaju Kasis de Dižon. Sud EU je razmatrao i načela zaštite životne sredine, jer je razvojem ove oblasti došlo do afirmacije tih načela koja sada imaju značajan uticaj i na druge politike unutar Evropske unije.
Ključne reči:
Sud EU, zaštita životne sredine, Evropska unija, osnovne slobode.