Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 2, str. 417–430
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 3342.5(497.11)”1808”
doi: 10.5937/zrpfns49-8759
Autor:
Dr Srđan N. Šarkić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
S.Sarkic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Prvi deo rada posvećen je analizi sadržine pisma koga je 13. maja 1808. godine uputio Karađorđu knez Aleksandar Prozorovski (1732-1809), ruski feldmaršal i vrhovni zapovednik Dunavske armije. Imajući u vidu primirje nastalo potpisivanjem mirovnog ugovora u Tilzitu između Napoleona Bonaparte i ruskog cara Aleksandra I, knez Prozorovski savetuje Karađorđa kako da osigura ličnu i imovinsku bezbednost hrišćanskog stanovništva u oslobođenim srpskim krajevima.
Drugi deo rada posvećen je korespondenciji koju su krajem 1808. godine vodili knez Prozorovski i Konstantin Rodofinikin, ruski predstavnik u Srbiji, a koja se odnosila na novonastale okolnosti nakon potpisivanja takozvane Erfurtske konvencije (12. oktobar 1808). Dvojica ruskih državnika razmatraju kakvo bi trebalo da bude državno i društveno uređenje ustaničke Srbije, nakon potpisivanja mirovnog ugovora sa Turskom. Ali, kako su se političke prilike izmenile i primirje nije zaključeno, njihovi predlozi i sugestije nisu ostvareni.
Ključne reči:
Karađorđe, Prozorovski, Rodofinikin, Vožd, Senat, saveti, Rusija, Srbija, Turska.