Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 2, str. 653–670
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.919.3(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns49-9137
Autor:
Dr Nikola Bodiroga, vanredni profesor
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
bodiroga@ius.bg.ac.rs
Sažetak:
Zakon o parničnom postupku predstavlja opšti proceduralni okvir za zaštitu subjektivnih građanskih prava od povrede ili ugrožavanja. Specifičnosti materijalnopravnih odnosa koji daju povoda vođenju parničnog postupka uslovljavaju postojanje različitih procesnih režima čija rešenja u većoj ili manjoj meri odstupaju od opšteg parničnog postupka. Samim zakonom o parničnom postupku, a sve češće i pojedinim materijalnim zakonima, uređuju se posebni parnični postupci čija se osobenost ogleda u neprimenjivanju svih instituta opšteg parničnog postupka ili pak primeni nekih instituta u suženom vidu. Upravo zbog toga, moraju postojati jasni kriterijumi na osnovu kojih se može odrediti koji procesni režim će se primeniti na suđenje u konkretnom sporu. Samo jasni kriterijumi sprečavaju stranke da same biraju procesni režim i time dovode u pitanje ostvarivanje prava na zakonitu, jedinaku i pravičnu zaštitu. U ovom radu razmatramo nedoumice u vezi sa primenom pravila parničnog postupka koja važe za sporove male vrednosti. U tom smislu, analiziramo rešenja važećeg zakona o parničnom postupku koja ostavljaju prostora za različita tumačenja, a time ugrožavaju pravnu sigurnost.
Ključne reči:
parnični postupak, sporovi male vrednosti, polje primene, problemi.