Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 2, str. 889–908
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.440.14
doi: 10.5937/zrpfns49-8383
Autor:
Darija Marić, student doktorskih studija
Univerzitet u Segedinu
Pravni fakultet
darijamaric@hotmail.com
Sažetak:
Suština načela ekvivalentnosti jeste u jednakosti uzajamnih prestacija ugovornih strana u dvostrano obaveznim ugovorima. Ovo načelo je u Zakonu o obligacionim odnosima apostrofirano kao jedno od osnovnih načela. Zakonom su predviđeni i instituti primene načela ekvivalencije, te je na taj način sloboda ugovaranja stranaka ograničena zakonskim okvirima. Zaštita ekvivalentne vrednosti prestacija ostvaruje se posebnim pravnim instrumentima, od kojih je jedan od najznačajnijih prekomerno oštećenje (laesio enormis). Nastanak ovog instituta se uglavnom vezuje za rimsko pravo u periodu dominata. Pravila o laesio enormis su se vremenom menjala. U srpskom pravu, pre donošenja Zakona o obligacionim odnosima, primenjivala su se pravila o prekomernom oštećenju iz austrijskog i srpskog Građanskog zakonika. U periodu od pedesetih do sedamdesetih godina dvadesetog veka posebna pravila su važila u domenu prometa nepokretnosti u društvenoj svojini. Sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka zakonima su uvedena pravila o apsolutnoj ekvivalentnosti prestacija pri prometu nepokretnosti. Zakon o obligacionim odnosima je prihvatio princip približne vrednosti prestacija. Srpski zakonodavac se odlučio za primenu elastičnog metoda utvrđivanja nesrazmere vrednosti prestacija, te u zakonskom opisu prekomernog oštećenja koristi opisni pojam „očigledna nesrazmera“. Kako bi postojalo prekomerno oštećenje, nužno je da je srazmera očevidna i nesumnjiva, a da li je to slučaj je faktično pitanje o kom odlučuje sud. Iako je na osnovu zakonskog rešenja jasno da očigledna nesrazmera prestacija mora da postoji u trenutku zaključenja ugovora, u teoriji i praksi su se javila brojna sporna pitanja u vezi sa primenom ovog pravila. U teoriji su takođe postojala oprečna mišljenja o tome da li je prekomerno oštećenje u suštini mana volje, te da li je njegova posledica apsolutna ili relativna ništavost ugovora.
Ključne reči:
načelo ekvivalentnosti, prekomerno oštećenje, metodi utvrđivanja nesrazmere vrednosti prestacija, kriterijumi utvrđivanja vrednosti prestacija, vreme procene vrednosti prestacija