Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 2, str. 559–575
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.132(497.11)”2011”(094.5)
doi: 10.5937/zrpfns49-9046
Autor:
Dr Snežana S. Brkić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
sbrkic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu se najpre ukazuje na argumente zagovornika sudske i tužilačke istrage. Potom se kritički razmatraju odredbe novog ZKP Srbije iz 2011. godine o uređenju istrage. Konstatuje se da je napravljeno nekoliko osnovnih koncepcijskih grešaka, od kojih su najteže dve: a) istraga se smatra delom opšte krivičnoprocesne forme iako ne postoje svi osnovni procesni subjekti; b) na dokaznim radnjama tužioca, pa čak i policije, može se zasnivati sudska presuda, usled čega su značajno potkopana načela kontradiktornosti i neposrednosti na glavnom pretresu. Pored toga, ističu se i sledeće primedbe: lice protiv koga se vodi istraga ima status osumnjičenog; mogućnost pokretanja istrage i protiv nepoznatog učinioca krivičnog dela; nizak standard dokazanosti i njegovo neadekvatno definisanje; neadekvatno formulisanje ciljeva istrage; nepostojanje kontrole tužiočeve naredbe o sprovođenju istrage; neadekvatno određivanje roka za donošenje naredbe o sprovođenju istrage; neobaveštavanje osumnjičenog i branioca o istrazi odmah nakon njenog otvaranja; neefikasno obezbeđivanje dokaza u korist odbrane; opasnost od izvitoperenja tužilačke istrage u policijsku; prenošenje istražne funkcije na organ potčinjen izvršnoj vlasti.
Ključne reči:
zakonik o krivičnom postupku, istraga, osumnjičeni, osnovi sumnje, naredba o sprovođenju istrage