Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 1, str. 21–32
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.72.034
doi: 10.5937/zrpfns49-7891
Autor:
Dr Zoran V. Arsić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u u Novom Sadu
z.arsic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Otkupilac je fizičko ili pravno lice, koje ispunjava zakonom utvrđeni cenzus. U domaćem, pravu cenzus ispunjava lice koje ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije. Cenzus, dakle, obuhvata kapitalsku i upravljačku komponentu. U uporednom pravu su poznata i drugačija rešenja. Akcije koje poseduju lica povezana sa otkupiocem smatraju se akcijama koje ima otkupilac, pod uslovom da su ta lica povezana sa otkupiocem u periodu od najmanje godinu dana pre donošenja odluke o prinudnom otkupu. S tim u vezi postavlja se pitanje kome je moguće izvršiti uračunavanje i koliko ovlašćenika prava na podnošenje predloga može biti. Sporno je u kom trenutku mora da postoji cenzus, s obzirom da to pitanje nije rešeno na normativnom planu. Prema zakonskoj formulaciji postupak prinudnog otkupa akcija usmeren je prema „preostalim akcionarima’’. Načelno prinudni otkup se odnosi na sve preostale akcionare – nije moguć selektivni prinudni otkup, koji bi se odnosio samo na neke od preostalih akcionara. Pojam preostalih akcionara ne obuhvata one akcionara čije se akcije uračunavaju otkupiocu, odnosno akcionare koji su povezana lica sa otkupiocem, društvo po osnovu sopstvenih akcija, kao ni akcionare čije su akcije založene ili su na drugi način blokirane.
Ključne reči:
akcionar, prinudni otkup akcija