Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 1, str. 75–87
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 351.74/.78
doi: 10.5937/zrpfns49-8274
Autor:
Dr Ljubomir Stajić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u u Novom Sadu
stajiclj@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Briga o bezbednosti javnih prostora postaje sve značajnija poslednjih tridesetak godina kako za javne službe (policiju) tako i za privatno obezbeđenje koje se tu nalazi u svrhu zaštite pojedinačnih privatnih objekata. Došlo se do zaključka da je izučavanje dizajna javnog prostora sa aspekta bezbednosti podjednako važno kao i izučavanje socijalnih i drugih faktora kriminalnog ponašanja. Savremena arhitektonska rešenja moraju da podrazumevaju takav dizajn prostora i objekata koji maksimalno onemogućava i otežava vršenja kriminalnih radnji. Bezbednosni dizajn bi trebalo da bavljenje kriminalom učini opasnim, manje poželjnim i manje opravdanim odnosno treba da promeni percepciju potencijalnih kriminalaca o rizicima kriminalnog ponašanja u smislu veće mogućnosti za njegovo otkrivanje i hapšenje. U radu su prezentovani kriterijumi po kojima treba da se dizajnira javni prostor, njegov uticaj na ponašanje kriminalaca kao i napomene kako loše dizajniran javni prostor smanjuje efekte formalnog nadzora od strane privatnog obezbeđenja i policije. Veći deo rada je posvećen studiji slučaja bloka 21 u Novom Beogradu kao tipičnom predstavniku javnog prostora koji je doživeo brojne transformacije u proteklih 50 godina. Veoma su značajni pokazatelji kako je promena dizajna tog prostora uticala na stanje kriminaliteta.
Ključne reči:
bezbednost, privatno obezbeđenje, javni prostor, prevencija, kriminal.