Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 1, str. 215–238
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.14:004.424.4
doi: 10.5937/zrpfns49-8135
Autor:
Milana Pisarić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
mpisaric@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Da bi se odgovorilo na specifičnu prirodu kriminalnih aktivnosti učinjenih korišćenjem računarskih mreža i sistema, razumljivo je nastojanje država da prilagode, odnosno upotpune postojeće krivično zakonodavstvo svrsishodnim odredbama. Za stvaranje odgovarajućeg pravnog okvira za suprotstavljanje visokotehnološkom kriminalu, osim što se u propisima krivičnog materijalnog prava određena ponašanja predviđaju kao krivična dela protiv poverljivosti, celovitosti i dostupnosti računarskih podataka, računarskih sistema i mreža, neophodno je da propisi krivičnog procesnog prava sadrže ovlašćenja nadležnih organa adekvatna za otkrivanje izvora nedozvoljene radnje, odnosno prikupljanje podataka o učinjenom krivičnom delu i učiniocu, koji mogu biti iskorišćeni kao dokaz u krivičnom postupku, a vodeći računa o specifičnostima visokotehnološkog kriminala i okruženja u okviru kog se nedozvoljene aktivnosti preduzimaju. Shodno tome, odredbama krivičnog procesnog prava bi trebalo omogućiti da se prevaziđu određeni izazovi u otkrivanju i dokazivanju dela visokotehnološkog kriminala, a naročit značaj imaju odredbe kojima se uređuje pretresanje računara radi pronalaska elektronskih dokaza.
Ključne reči:
visokotehnološki kriminal, računari, pretresanje, elektronski dokazi.