Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 1, str. 253–271
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 27-789(495.631)“1912“
doi: 10.5937/zrpfns49-8080
Autor:
Dalibor Đukić, asistent
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
dalibor.djukic@ius.bg.ac.rs
Sažetak:
U ranu zoru 2. novembra 1912. godine vojni brodovi grčke ratne mornarice pojavili su se u vodama atonskog poluostrva. Posada brodova bila je svesna da ima sveti zadatak: oslobođenje od petovekovne turske vlasti dragulja pravoslavlja – Svete Gore. Svetogorski monasi nastanjeni u priobalnim manastirima ubrzo su na pučini primetili dugo očekivani prizor: brodovi jednog hrišćanskog kraljevstva sa krstom na zastavi dolaze da im podare vekovima sanjanu slobodu. Nastali su trenuci opšte euforije i radosti. Sa manstirskih zvonika začula se zvonjava. Pucnji topova i pušaka odjekivali su širom poluostrva. Kao odgovor na ovakvu dobrodošlicu, oklopna krstarica „Averof“, koja je zbog uloge u oslobodilačkim ratovima stekla mitsku slavu, ispaljuje 21 počasni hitac. Na simboličan način sklopljen je sporazum između vojnika i monaha. Jedinica grčke vojske iskrcala se u luci Dafni i uputila se ka Kareji, administrativnom centru poluostrva, gde je zarobila nekolicinu turskih vojnika i turske civilne vlasti. Iako je u tom trenutku izgledalo da se ovim činom konačno rešava budući status Svete Gore, ispostavilo se da je on bio okidač koji će aktivirati ranije sukobe i nesuglasice kako među monasima, tako i među zainteresovanim državama.
Ključne reči:
Sveta Gora; Rusija, Grčka, Londonska konferencija, Organizacija monaštva