Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 1, str. 133–147
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.545
doi: 10.5937/zrpfns49-8279
Autor:
Dr Branislav Ristivojević, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u u Novom Sadu
rbrane@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Pisac se u radu bavi pitanjem pristanka povređenog na seksualno i radno iskorišćavanje u odredbama Protokola o sprečavanju, suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima naročito ženama i decom na Konvenciju UN o transnacionalnom organizovanom kriminalu. Istražujući pretpostavku na kojoj stoji većina u nauci, a prema kojoj nije moguće da pasivni subjekt krivičnog dela pristane na iskorišćavanje, pisac nalazi da legislativno-tehničko oblikovanje odgovarajućih odredbi Protokola nije zadovoljavajuće. Izjednačavanje svih načina izvršenja radnje trgovine ljudima nije logički moguće. Nemoguće je učiniti jednakim dejstvo prinude ili obmane sa davanjem ili prihvatanjem materijalne koristi kao načina izvršenja radnje trgovine ljudima na davanje pristanka kod ljudi. Prva dva ukoliko su upotrebljeni kod seksualnog iskorišćavanja vode silovanju umesto trgovini ljudima, što je pravnodogmatska prepreka takvom legislativnotehničkom pristupu Protokola. Drugi može voditi trgovini ljudima, prema onom sto je dato odredbama Protokola, ali pisac prigovara ovom rešenju sa pozicija kriminalne politike. Kada je u pitanju pristanak pasivnog subjekta na seksualno iskorišćavanje takav legislativno-tehnički pristup zabranjuje klasičnu prostituciju, a kada je u pitanju radno iskorišćavanje odredba zamenjuje materijalnu nagradu kao kljucni mehanizam koji uređuje odnose na tržištima radne snage sa krivičnopravnom prinudom.
Ključne reči:
Trgovina ljudima, Palermo protokol, nomotehnika, kriminalna politika, pristanak povređenog, seksualno iskorišćavanje, radno iskorišćavanje