Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 1, str. 117–132
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 57.089:17]:343
doi: 10.5937/zrpfns49-7983
Autori:
Dr Marko Trajković, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u u Novom Sadu
trajkovicmarko@yahoo.com
Dr Dragiša Drakić, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u u Novom Sadu
ddrakic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Bioetika kao područje susreta zaokupilo je svojom borbom protiv nestajanja čoveka i ošštu i krivično-pravnu teoriju. Zapravo, njena „briga“ za čoveka predstavlja prethodno pitanje opšte i krivično-pravne teorije. Dok su pojavni oblici nestajanja čoveka toliko šaroliko postavljeni i veoma često toliko rafinirani do neprepoznatljivosti, borba protiv nestajanja čoveka mora da bude otvorena, jasna i beskompromisna. Gde vidimo ulogu prava u ovoj borbi? Uloga se samo po sebi nametnula, čak i da pravo nije želelo da učestvuje ono je usred te borbe, jer se od početka do kraja čovekov život štiti pravnim propisima, koji bi morali da nastaju na najboljim tekovinama opšte i krivično-pravne teorije. Međutim, samodovoljnost prava i puki pravni pozitivizam predstavljaju smetnju u ovoj borbi, jer čovek veoma često nestaje pod udarcima pravnih propisa. Taj pritisak i odsustvo pitanja predstavljaju prvi korak u nestajanju čoveka, jer čovek koji pita postoji, on i njegova smelost predstavljaju branu protiv voluntarizma. Bez smelosti čoveka otvoren je put njegovom nestajanju. Ta smelost mu nije oduzeta u bioetici, i to onoj koja nije ni laička ni crkvena, već jedinstvena, kao što je i sam čovek jedinstven.
Ključne reči:
bioetika, pravo, vrednosti, opšta i krivično-pravna teorija.