Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2015, vol. XLIX, br. 1, str. 117–132

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 57.089:17]:343

doi: 10.5937/zrpfns49-7983

Autori:

Dr Marko Trajković, vanredni profesor

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u u Novom Sadu

trajkovicmarko@yahoo.com

 

Dr Dragiša Drakić, vanredni profesor

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u u Novom Sadu

ddrakic@pf.uns.ac.rs

Sažetak:

Bioetika kao područje susreta zaokupilo je svojom borbom protiv nestajanja čoveka i ošštu i krivično-pravnu teoriju. Zapravo, njena „briga“ za čoveka predstavlja prethodno pitanje opšte i krivično-pravne teorije. Dok su pojavni oblici nestajanja čoveka toliko šaroliko postavljeni i veoma često toliko rafinirani do neprepoznatljivosti, borba protiv nestajanja čoveka mora da bude otvorena, jasna i beskompromisna. Gde vidimo ulogu prava u ovoj borbi? Uloga se samo po sebi nametnula, čak i da pravo nije želelo da učestvuje ono je usred te borbe, jer se od početka do kraja čovekov život štiti pravnim propisima, koji bi morali da nastaju na najboljim tekovinama opšte i krivično-pravne teorije. Međutim, samodovoljnost prava i puki pravni pozitivizam predstavljaju smetnju u ovoj borbi, jer čovek veoma često nestaje pod udarcima pravnih propisa. Taj pritisak i odsustvo pitanja predstavljaju prvi korak u nestajanju čoveka, jer čovek koji pita postoji, on i njegova smelost predstavljaju branu protiv voluntarizma. Bez smelosti čoveka otvoren je put njegovom nestajanju. Ta smelost mu nije oduzeta u bioetici, i to onoj koja nije ni laička ni crkvena, već jedinstvena, kao što je i sam čovek jedinstven.

Ključne reči:

bioetika, pravo, vrednosti, opšta i krivično-pravna teorija.