Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2014, vol. XLVIII, br. 4, str. 265–277

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.78:347.439

doi: 10.5937/zrpfns48-7510

Autor:

Dr Sanja Radovanović, docent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

Sažetak:

Predmet analize ovog rada jeste pitanje zastarelosti naknada organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Naime, u sistemu autorskog i srodnih prava, mogućnost kolektivnog ostvarivanja predstavlja jedan vid vršenja prava. Ovaj kolektivitet proizlazi iz činjenice da je iskorišćavanje predmeta zaštite autorskog i srodnih prava u savremenom društvu dostiglo razmere koje prevazilaze mogućnosti autora, odnosno titulara srodnih prava, kao pojedinaca, da svoja prava vrše samostalno. Stoga ulogu svojevrsnog posrednika preuzimaju ovlašćene organizacije za kolektivno ostvarivanje, čija se uloga, suštinski, svodi na ubiranje naknada. Budući da je reč o obligacionom odnosu između organizacije i korisnika, pitanje koje se u praksi javilo, a smatramo da nije dobilo zadovoljavajući odgovor, jeste pitanje u kom roku zastarevaju potraživanja ovih subjekata. U odsustvu izričitih zakonskih propisa, odgovor se mora potražiti u shodnoj primeni odnosnih odredaba Zakona o obligacionim odnosima, čemu je ovaj rad posvetio naročitu pažnju.

Ključne reči:

zastarelost, dospelost, docnja, autorska naknada, posebna naknada