Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 4, str. 85–101
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.23(44)
doi: 10.5937/zrpfns48-7571
Autor:
Dr Dušan Nikolić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Pojedine razvijene zapadnoevropske i, sa druge strane, tranzicione istočnoevropske zemlje, nalaze se na različitim idejnim i ideološkim pozicijama kada su u pitanju pojmovna obeležja prava svojine i shvatanja o njegovoj apsolutnosti. Na Istoku Evrope, koji je decenijama bio prepoznatljiv po prenaglašenom državnom intervencionizmu i drastičnom sužavanju privatne svojine, danas dominira neoliberalni koncept. Na Zapadu, koji se tradicionalno smatra oličenjem slobode i demokratije, država sve više zalazi u građanskopravne odnose i u značajnoj meri ograničava pravo svojine.
U pravnim sistemima gotovo svih evropskih zemalja postoje odredbe koje daju široka ovlašćenja vlasniku stvari i u isto vreme određuju da pravo svojine može da bude ograničeno. Međutim, razlika je u tome, što je u većini istočnoevropskih država propisano da se ograničenja mogu uvoditi samo zakonom, dok je u pojedinim zapadnoevropskim zemljama to moguće činiti i opštim aktima niže pravne snage koje donose organi izvršne vlasti. Takvo normativno rešenje postoji u Francuskom građanskom zakoniku. Ono je omogućilo da se pravo svojine, koje je okvalifikovano kao najapsolutnije, u značajnoj meri ograniči posebnim zakonima i podzakonskim aktima. Neka ograničenja su uvedena i kroz praksu Kasacionog suda. O tome svedoče tzv. istorijske odluke na osnovu kojih su razvijene teorije o zloupotrebi prava (Théorie de l’abus de droit) i prekomernom uznemiravanju susedstva (Théorie des troubles anormaux du voisinage). U pojedinim sudskim odlukama i pravnoj literaturi ističe se da pravo svojine nije apsolutno. Na sličnim idejnim pozicijama je i Sud pravde Evropske unije, koji oblikuje nadnacionalno pravo.
Liberalni model koji je rasprostranjen na Istoku Evrope pruža građanima viši stepen sigurnosti, jer se ograničenja mogu ustanovljavati samo zakonom. Sa druge strane, intervencionistički (etatistički) pristup, koji je razvijen u Francuskoj i nekim drugim zemljama, omogućuje efikasniju zaštitu javnih interesa od strane organa izvršne vlasti, što može biti veoma značajno u periodu ekonomske krize i socijalne nestabilnosti. Izbor regulativnog modela, a time i pravca razvoja svojinskih odnosa, spada u domen pravne politike.
Ključne reči:
svojina, apsolutnost, liberalizam, državni intervencionizam, francusko pravo