Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 3, str. 55–66
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 316.35
doi: 10.5937/zrpfns48-7018
Autor:
Dr Miloš Marjanović, redovni profesor u penziji
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Sociološki pojam generacije treba razlikovati od biološkog i statističkog, pa su razmotrena sva tri njegova značenja. U sociološkom smislu njega karakteriše zajedničko istorijsko iskustvo koje ima svoju unutrašnju i spoljašnju, subjektivnu i objektivnu dimenziju. U sociologiju ga je uveo Diltaj, jedan od glavnih predstavnika istorizma, a za koji je karakteristično diskontinuirano shvatanje istorije i naglašavanje samosvojnosti kulturnih epoha. U savremenoj sociologiji ovaj pojam je reafirmisan pod snažnim uticajem Manhajma koji se zalagao da generacija bude analitička kategorija u rangu klase i nacije. Ukazano je i na glavne istorijske generacije u našem društvu. Kao glavne uzrasne grupe ali i kao društveni konstrukti razmotrene su četiri generacije – deca, mladi, sredovečni i stari. Ukazano je na njihov status u tradicionalnom i savremenom, a posebno u našem društvu. U istraživanjima generacije i njenih glavnih oblika formirale su se posebne sociološke discipline, sem za sredovečne koji su, kao generacija, sociološki najmanje proučeni.
Ključne reči:
generacija, deca, mladi, sredovečni, stari.