Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 3, str. 321–335
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 341.645 : 502/504
doi: 10.5937/zrpfns48-7151
Autor:
Dr Bojan Tubić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ovaj rad se bavi pitanjem nadležnosti međunarodnih sudova za rešavanje sporova iz oblasti zaštite životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija postoji živa aktivnost država na polju regulisanja ove oblasti i u tom cilju zaključeni su brojni međunarodni ugovori. U slučajevima kada dođe do njihovog kršenja trebalo bi da postoji međunarodna instanca koja bi takve sporove rešavala. Danas, postoji nekoliko sudova, tribunala i arbitraža koje mogu da rešavaju sporove u vezi sa životnom sredinom. Ipak, to nisu specijalizovani sudovi, nego se u okviru svoje opšte nadležnosti mogu baviti i ovim sporovima. Problem kod njih je u tome što države moraju da prihvate njihovu nadležnost, odnosno ona nije obavezna. Takođe, privatni subjekti nemaju pravo pristupa ovim instancama. Sudovi i komiteti za zaštitu ljudskih prava imaju svoju ulogu i u zaštiti životne sredine. Sud Evropske unije otišao najdalje u sankcionisanju pravila o životnoj sredini, zbog svog posebnog položaja i ovlašćenja koje mu daju osnivački ugovori Evropske unije. Nedostaci postojećih mehanizama za rešavanje sporova bi se mogli izbeći osnivanjem jednog specijalizovanog Međunarodnog suda za životnu sredinu, ali je postupak za njegovo osnivanje još u toku i nije izvesno da li će on ikada biti osnovan.
Ključne reči:
životna sredina, Međunarodni sud, ljudska prava.