Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2014, vol. XLVIII, br. 3, str. 321–335

jezik rada: srpski

Pregledni članak

udk: 341.645 : 502/504

doi: 10.5937/zrpfns48-7151

Autor:

Dr Bojan Tubić, docent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

Sažetak:

Ovaj rad se bavi pitanjem nadležnosti međunarodnih sudova za rešavanje sporova iz oblasti zaštite životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija postoji živa aktivnost država na polju regulisanja ove oblasti i u tom cilju zaključeni su brojni međunarodni ugovori. U slučajevima kada dođe do njihovog kršenja trebalo bi da postoji međunarodna instanca koja bi takve sporove rešavala. Danas, postoji nekoliko sudova, tribunala i arbitraža koje mogu da rešavaju sporove u vezi sa životnom sredinom. Ipak, to nisu specijalizovani sudovi, nego se u okviru svoje opšte nadležnosti mogu baviti i ovim sporovima. Problem kod njih je u tome što države moraju da prihvate njihovu nadležnost, odnosno ona nije obavezna. Takođe, privatni subjekti nemaju pravo pristupa ovim instancama. Sudovi i komiteti za zaštitu ljudskih prava imaju svoju ulogu i u zaštiti životne sredine. Sud Evropske unije otišao najdalje u sankcionisanju pravila o životnoj sredini, zbog svog posebnog položaja i ovlašćenja koje mu daju osnivački ugovori Evropske unije. Nedostaci postojećih mehanizama za rešavanje sporova bi se mogli izbeći osnivanjem jednog specijalizovanog Međunarodnog suda za životnu sredinu, ali je postupak za njegovo osnivanje još u toku i nije izvesno da li će on ikada biti osnovan.

Ključne reči:

životna sredina, Međunarodni sud, ljudska prava.