Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 3, str. 9–24
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 504:33
doi: 10.5937/zrpfns48-7215
Autor:
Dr Đorđe Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Klimatske promene koje su posledica povećane emisije ugljendioksida zahtevaju prelazak sa fosilnih izvora energije na obnovljive izvore u sledećih pola veka. Stoga jedini pravi odgovor na granice ekonomskog modela zasnovanog na masovnoj proizvodnji može predstavljati efikasnije korišćenje resursa koje u sebi sadrži i potrebu očuvanja životne sredine. Ako se želi obezbediti da ne dođe do pogoršavanja kvaliteta životne sredine, u budućnosti bi efikasnost iskorišćavanja prirodnih resursa morala rasti značajno brže od porasta proizvodnje i potrošnje. Klimatske promene su globalne kako po svojim uzrocima tako i po svojim posledicama. Stoga i svaka akcija vezana za klimatske promene koja ima ambicije da bude uspešna mora biti organizovana na globalnom nivou uz punu međunarodnu saradnju i razumevanje. Svaka akcija koja je usmerena na smanjivanje emisije ugljovodonika morala bi takođe da uzme u obzir i ekonomsko stanje u kome se nalaze zemlje u razvoju. Oni koji su bogatiji i koji snose veću odgovornost za visok nivo emisija trebali bi da na sebe preuzmu i odgovarajući udeo u naporima za smanjivanje emisija. Postoji tri osnovna načina kako se ekonomski pokušava rešiti problem prevelikih emisija : prvi je oporezivanje emisije ugljovodonika; drugi način je trgovanje na osnovu trgovine pravima da se zagađenja emituju koja se dodeljuju ili na aukciji, ili se alociraju na neki drugi način- recimo da osnov bude dostignuti ili željeni nivo emisije; i treći način putem ustanovljavanja propisa i standarda koji po pravilu insistiraju na ograničenjima. Svaki od tri napred navedena načina ima svoje prednosti i nedostatke. Samo mere koje obuhvataju i pravo na održivi razvoj mogu da mobilišu snage u svetu koje će kroz dugotrajnu tranziciju dovesti čovečanstvo u post- fosilno doba.
Ključne reči:
Klimatske promene, životna sredina, emisije, odgovornost za klimatske promene, razvojni prag, trgovina pravima na emisije, porezi, standardi, Kjoto- protokol, ekološka zaštita