Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 2, str. 289–306
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.121:343.541
doi: 10.5937/zrpfns48-6954
Autor:
Dr Darko Marinković, vanredni profesor
Kriminalističko-policijska akademija
Beograd
Sažetak:
Istrage seksualnih napada se najvećim delom fokusiraju na žrtvu i njen kredibilitet, što može uzrokovati nedostatak čvrstih dokaza u vezi sa osumnjičenim. S obzirom na činjenicu da krivično delo silovanja karakteriše visok stepen lažnih prijava i fingiranja, često usmerenih na konkretna lica kao izvršioce, neophodan je poseban oprez u istrazi kako bi se izbegla njihova optužba i/ili osuda. Kada je reč o karakteru ličnosti silovatelja i motivima vršenja nasilne obljube, mogu se razlikovati određeni tipovi, odnosno kategorije izvršilaca, pri čemu treba imati u vidu da veliki broj silovatelja ne pripada samo jednoj kategoriji, već ispoljava osobine karakteristične za više različitih tipologija. U kriminalističkim istragama poseban značaj ima razlikovanje silovanja iznenadnim napadom i silovanja zloupotrebom poverenja, s obzirom na njenu kompatibilnost sa karakterom odbrane osumnjičenog tokom istrage. Osumnjičeni se u istrazi podvrgava i kriminalističko- forenzičkom pregledu, kako bi se pronašli tragovi koji dokazuju vaginalnu, analnu ili oralnu penetracije, prisilni seksualni odnos i identitet silovatelja.
Tokom vođenja kriminalističkog intervjua sa osumnjičenim silovateljem, kriminalista će primeniti činjenični ili emotivni pristup, zavisno od njegovih psihološko-motivacionih karakteristika. U tom smislu, činjenični pristup se smatra efikasnim kod silovatelja iz besa i sadističkih silovatelju, dok saosećajni daje dobre rezultate kada je reč o silovatelju džentlmenu, delimično i nasilnom silovatelju dominacije.
Ključne reči:
silovanje, tipovi silovatelja, odbrana osumnjičenog, kriminalistički intervju, kontakt silovatelj, silovatelj agresor