Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 2, str. 93–115
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.61:316.624
doi: 10.5937/zrpfns48-6730
Autori:
Dr Gordana Kovaček Stanić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sandra Samardžić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Nasilje, kao pojava imanentna čoveku od samog nastajanja, može da se ispolji u različitim formama. Prema statističkim podacima, broj žena koje su pretrpele neki vid nasilja, zabrinjavajuće je velik. Nasilje u porodici, odnosno nasilje nad ženama predstavlja ozbiljan problem na kojem se tek od skora počelo raditi na međunarodnom planu. Pojedine međunarodne organizacije, posredno su se doticale ovog pitanja u instrumentima koji su se bavili zaštitom ljudskih prava. Na evropskom nivou, 2011. godine, doneta je Konvencija Saveta Evrope (tzv. Istambulska konvencija) koja predstavlja prvi pravno obavezujući dokument na evropskom kontinentu, koji se bavi prevencijom nasilja nad ženama, njihovom zaštitom i kažnjavanjem počinilaca. Ova Konvencija stupila je na snagu 2014. godine, a Srbija je jedna od država koje su ovu Konvenciju ratifikovale. Rad nastoji da prikaže novine koje će ova Konvencija doneti domaćem pravnom sistemu uz istovremenu analizu i stanja u Crnoj Gori, gde je 2010. godine donet Zakon o zaštiti od nasilja u porodici.
Ključne reči:
nasilje u porodici, nasilje nad ženama, Istambulska konvencija, zakonodavstvo Srbije, zakonodavstvo Crne Gore