Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 2, str. 459–475
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.27
doi: 10.5937/zrpfns48-6910
Autor:
Aleksandra Pavićević, asistent
Univerzitet u Kragujevcu
Pravni fakultet u Kragujevcu
Sažetak:
Predmet rada predstavlja analiza instituta zemljišnog duga kao afirmisanog neakcesornog sredstva realnog obezbeđenja prvenstveno u nemačkoj regulativi, kao i u švajcarskoj, u nešto izmenjenoj „konstrukciji“. Komparativnom analizom karakteristika ovog stvarnog prava autor istražuje sličnosti i razlike zemljišnog duga u odnosu na srodne vrste prava, naročito u odnosu na hipoteku, kao najsličnije pravo, iz grupe založnih prava. S obzirom da je Nacrtom zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima Srbije iz 2006. predloženo uvođenje realnog duga (zemljišnog duga) i u pravo Srbije, autor u radu sagledava prednosti i nedostatke ovog instituta, u cilju vrednosne ocene. Kao suštinsku razliku u odnosu na založno pravo, autor utvrđuje svojstvo neakcesornosti zemljišnog duga i višefunkcionalnu namenu (nasuprot zalozi kao strogo obezbeđujućem pravu). Autor se zalaže za uvođenje zemljišnog duga u srpsko pravo de lege ferenda, kao neakcesornog realnog sredstva obezbeđenja sui generis u ulozi funkcionalne dopune akcesorne hipoteke predloženog budućeg stvarnog prava Srbije.
Ključne reči:
obezbeđujući i izolovani zemljišni dug, načela založnog prava, neakcesornost, kvaziakcesornost, apstraktnost