Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 1, str. 119–135
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.736:347.998(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns48-5807
Autor:
Dr Maja Stanivuković, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U radu se analiziraju pravne praznine u Zakonu o stečaju koje postoje kada je u pitanju arbitraža i odgovara se na pitanje kako da se one premoste jezičkim i ciljnim tumačenjem. Razmotrene su pravne praznine koje se odnose na valjanost i primenljivost arbitražnog sporazuma posle otvaranja stečajnog postupka, dejstvo otvaranja stečajnog postupka na arbitražni postupak koji je u toku i dejstvo arbitražne odluke u stečajnom postupku.
Autor zaključuje da se navedene pravne praznine delom mogu popuniti odgovarajućim tumačenjem. Arbitražni sporazum ne prestaje da važi otvaranjem stečajnog postupka nad jednom od strana u sporazumu, jer je sud isključivo nadležan za sprovođenje stečajnog postupka, ali ne i za sporove o osporenim potraživanjima stečajnih poverilaca i zahteve izlučnih poverilaca. Ističe se potreba za fleksibilnim tumačenjem reči „parnica“, tako da obuhvati i arbitražni postupak. Posle otvaranja stečajnog postupka, stečajni poverilac može isticati samo deklaratorne, a ne i kondemnatorne zahteve protiv stečajnog dužnika u arbitražnom postupku.
Kada su u pitanju arbitražni postupci koji su u toku, otvaranje stečajnog postupka ima za posledicu prekid arbitražnog postupka, koji traje dok se ne steknu uslovi za njegov nastavak, pri čemu nije neophodno čekati da stečajni sud naloži tužiocu nastavak postupka. Tužilac treba da preinači svoj raniji obavezujući tužbeni zahtev u utvrđujući. Arbitražna odluka o osporenom potraživanju ima dejstvo prema stečajnom dužniku i prema svim poveriocima stečajnog dužnika i daje stečajnom poveriocu pravo da traži ispravljanje konačne liste utvrđenih potraživanja.
Ključne reči:
stečaj, arbitraža