Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 1, str. 209–227
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.232:347.27(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns48-5860
Autor:
Dr Atila Dudaš, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Pozitivno pravo Srbije ne uređuje fiducijarne prenose svojine. Samo je fiducijarna cesija radi obezbeđenja uređena u Zakonu o obligacionim odnosima. U praksi se zaključuje uglavnom jedna vrsta fiducijarnog pravnog posla, fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja. Sudska praksa je gotovo jedinstvena u stavu da ovakve ugovore treba smatrati ništavim (u celini, ili delimično), uglavnom zbog povrede zabrane lex commissoria, mada se mogu naći i odluke u kojima se ništavost fiducijarnog pravnog posla obrazlaže nedopuštenošću kauze ugovora. Čak i u onim retkim odlukama u kojima se sporazum strana o fiducijarnom prenosu svojine ne proglašava ništavim, ne priznaje se fiducijarna svojina, te se njegovo pravno dejstvo, zapravo, izjednačava sa pravnim dejstvom zaloge. U doktrini je detaljno raspravljano pitanje dopuštenosti fiducijarnog prenosa svojine radi obezbeđenja potraživanja. Većina, pod uticajem stava Dragoljuba Aranđelovića, smatra da ovaj ugovor treba smatrati ne samo dopuštenim (jer se ne protivi nekoj zakonskoj zabrani, niti javnom poretku), već i potrebnim (jer omogućava veći stepen zaštite interesa poverioca od zaloge). Suprotan stav je zauzeo Andrija Gams, koji je isticao da se evropsko-kontinentalno pravo odlikuje skladom između ekonomske sadržine i pravne forme pravnih instituta, čemu fiducijarni pravni poslovi po svojoj prirodi protivreče, te ih ne bi trebalo dopustiti u savremenom pravu.
U ovom radu se zauzima stav da je pozitivan stav domaće doktrine prema fiducijarnom prenosu svojine radi obezbeđenja nastao uglavnom u periodu u kojem nije postojao adekvatni pravni mehanizam za zalaganje pokretnih stvari, uz zadržavanje stvari u državini dužnika. Autor smatra da usvajanjem Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar 2003. godine prestaje ta, inače vrlo opravdana, potreba da se fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja uredi u našem pravu, odnosno da se prizna od strane sudova. Međutim, drugi oblik ovog pravnog posla, fiducijarni prenos svojine radi upravljanja tuđom imovinom bilo bi celishodno urediti u našem pravu, u vidu opšteg pravnog instituta. U ovom smislu, savremeni koncept trasta iz anglosaksonskog prava smatra primerenim načelnim modelom. Trast se u toj meri pokazao u savremenom anglosaksonskom pravu da se u nekim razvojnim projektima u evropskom građanskom pravu, uprkos suštinskim pojmovnim razlikama između ove dve pravne kulture, nude model-pravila pomoću kojih bi se on mogao inkorporisati u evropsko-kontinentalno pravo, pa tako i u naše
Ključne reči:
fiducija, fiducia, trast, trust, fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja, fiducijarni prenos svojine radi upravljanja tuđom imovinom