Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 1, str. 45–52
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 502/504(497.11)“04/14“
doi: 10.5937/zrpfns48-5775
Autor:
Dr Srđan Šarkić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Zaštita životne sredine je u modernom društvu jedno od pitanja o kojem se najviše diskutuje. Da li se o tome može govoriti i kada je u pitanju daleka srednjovekovna prošlost? Autor pokušava da odgovori na to pitanje analizirajući član 123 Dušanovog zakonika, koji ograničava pravo sečenja šuma nemačkim rudarima – Sasima. Zakonik zabranjuje naseljavanje iskrčenih mesta i naređuje „da gora ostane pusta“ kako bi šume mogle da se obnavljaju. Nesumnjivo da su i tadašnje vlasti, uprkos daleko manjem zagađenju životne sredine od onog sa kojim se suočavamo danas, shvatale značaj obnavljanja šumskog fonda.
Ključne reči:
Dušanov zakonik, Sasi, šume, gora, krčevina (laz, trebež), vlastelin, Sveti kralj, trg.