Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 1, str. 405–427
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 339.13:349.2
doi: 10.5937/zrpfns48-5653
Autor:
Aleksandra Popović, student doktorskih studija
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
Sažetak:
Sloboda rada je osnovno načelo radnog prava i podrazumeva pravo pojedinca da saglasno svojim sposobnostima bira zaposlenje ili samostalno obavlja određenu delatnost. Uvođenjem smetnji, među koje se ubraja i zabrana konkurencije, ograničava se sloboda rada. U radu se prikazuje priroda i dejstvo zabrane konkurencije u radnom pravu uz izdvajanje najvažnijih uporedno-pravnih elemenata. Cilj je da pokažemo da legitimnost zabrane konkurencije podrazumeva uspostavljanje ravnoteže između poslovnih interesa poslodavca i slobode rada zaposlenog. Zaključak je da domaće pozitivno pravo ne pruža dovoljnu imperativnu zaštitu zaposlenih u kontekstu ugovaranja zabrane konkurencije, uz sugestiju da je celishodno precizirati minimalni iznos kompenzacije za vreme trajanja predmetne smetnje za zasnivanje radnog odnosa.
Ključne reči:
zabrana konkurencije, antikonkurentska klauzula, smetnja za zasnivanje radnog odnosa