Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 4, str. 417–434
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 616-089.843:612.67(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns47-5163
Autor:
Luka Baturan, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Stefan Samardžić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Transplantacija organa predstavlja često jedini način za efikasno lečenje nekih bolesti. Prema sadašnjem zakonskom rešenju, da bi se organ umrlog lica mogao koristiti za presađivanje, neophodno je da je umrli za života za to dao pismeni pristanak (model pretpostavljene zabrane). Pod određenim uslovima, taj pristanak mogu da daju i bliski srodnici umrlog ako se on za života nije tome izričito usprotivio.Ovakvim zakonskim rešenjem ne vrši se efikasna alokacija oskudnog dobra, i stvaraju se veliki društveni troškovi. Kada bi zakonodavac umesto ovog modela prihvatio model pretpostavljene saglasnosti, stvorila bi se prva pretpostavka za efikasniju alokaciju i povećanje društvenog blagostanja. U prvom delu rada predstavlja se pravni okvir za doniranje organa u Republici Srbiji. U drugom delu se obrazlaže problem nedovoljne ponude organa. Treći deo rada govori o pokušajima da se podigne nivo ponude organa kroz promociju transplantacije. U četvrtom delu porede se efekti različitih pravnih rešenja, i to modela pretpostavljene saglasnosti i pretpostavljene zabrane. Peti deo analizira krivičnopravnu zaštitu u oblasti transplantacije organa i njene efekte na postencijalne donore.
Ključne reči:
transplantacija, presađivanje organa, model pretpostavljene zabrane, model pretpostavljene saglasnosti, krivično pravo, krivična dela