Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 4, str. 45–60
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 177:57.089
doi: 10.5937/zrpfns47-5217
Autor:
Dr Miloš Marjanović, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Otvaranjem polja bioetike usledio je novi talas intenzivnih
rasprava o teološkom, filozofskom i pravnom značaju pojma
ljudsko dostojanstvo. Pre tačno deset godina (decembra 2003) američka
bioetičarka Rut Meklin predložila je da se lišimo pojma ljudsko
dostojanstvo jer je neodređen, beskoristan i suvišan i da ga, bez ikakvog
gubitka, možemo zameniti etičkim načelom autonomije ličnosti.
Usledile su žestoke reakcije i suprotstavljeni stavovi. To što je u tako
širokoj, gotovo inflatornoj i protivrečnoj upotrebi nije razlog da ga
se lišimo nego, na protiv, pokazuje koliki mu je značaj i da mu treba
odrediti makar konture. Kao univerzalna vrednost i opšti pojam,
ljudsko dostojanstvo nema unapred definisana i uska, precizna značenja.
Ono je više jedan horizont vrednovanja, rukovodeći princip i
regulatorna ideja koja se mora neprestano konkretizovati i kodifikovati
kroz mnoga zagarantovana ljudska prava i osnovne slobode.
Kao rodni pojam svakog umnog prava, ono je njihov temelj i zajednički
imenitelj, legitimaciona podloga prirodnog ali i pozitivnog
prava. Kao intrinzična i statička vrednost koja znači čovečnost, ljudskost
ona je apsolutna, svojstvena svakom ljudskom biću bez ikakvih
razlika i uslovljavanja, kao jedinstvenom i neponovljivom stvorenju.
U tom smislu dostojanstvo je obaveza i ograničenje za državu, društvo
i svakog od nas. Kao etička i dinamička kategorija, ono nam nije
dato, nego je zadato, i nije u nama nego stalno pred nama, kao
orijentir našeg delanja u skladu sa vrlinama, da se prema sebi, drugome
i prirodi odnosimo čovečno, ljudski.
Vek u kome živimo je proglašen za vek molekularne biologije i genetskog
inženjeringa zbog ogromnih potencijala ali i rizika za ljudsko dostojanstvo.
Zato je ljudsko dostojanstvo postalo centralni princip u svim međunarodnim
dokumentima koji se odnose na ljudski genom, genetiku i bioetiku,
a koje su usvojili UNESKO i Savet Evrope, krajem prošlog i početkom
ovog veka kao i u ostalim dokumentima koji se na njih pozivaju. Ljudsko
dostojanstvo je paradigma našeg vremena. Već više od pola veka ono strukturiše
vladavinu prava i pravnu državu, konstituens je modernog demokratskog
društva, najavljuje nov, partnerski odnos prema prirodi i stvara
novu sliku svakog čoveka kao junaka našeg doba.
Ključne reči:
ljudsko dostojanstvo kao horizont vrednovanja, centralna
regulatorna ideja, rodni pojam ljudskih prava i paradigma našeg
vremena; deklaracije o ljudskom genomu, genetici i bioetici