Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 4, str. 61–80
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 504:347
doi: 10.5937/zrpfns47-5198
Autor:
Dr Dušan Nikolić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U novije vreme se sve češće ukazuje na potrebu da se na sistemski način odgovori na izazove koji se javljaju u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem. U središtu te problematike su klimatske promene i njihove posledice. U radu je ukazano na činjenicu da se klima menja pod uticajem ljudskih aktivnosti, ali i usled prirodnih zakonitosti koje je opisao Milutin Milanković. Društvo bi trebalo da organizovano radi na otklanjanju uzroka antorpogene prirode, i da se istovremeno prilagođava klimatskim promenama koje su neizbežne.
Evropska unija je usvojila posebnu Strategiju prilagođavanja na klimatske promene. Tim dokumentom su određene smernice za razvoj javnih politika i operativnih mera u različitim oblastima. Slične (nacionalne) strategije su donele i pojedine države.
Efikasno sprovođenje strateških dokumenata i javnih politika nije moguće bez odgovarajuće pravne regulative.
Pravo tradicionalno kasni za društvenim potrebama, uključujući i one koje se tiču reagovanja na klimatske promene i njihove posledice. U radu je ukazano na potrebu da se građansko pravo prilagodi aktuelnim trendovima. Autor smatra da je neizbežno redefinisanje prava svojine i da će ono zbog klimatskih promena biti dodatno ograničeno kako u javnom interesu, tako i radi zaštite egzistencijalnih interesa pojedinaca i užih društvenih grupa. U tom kontekstu, posebno je ukazano na razmišljanja pojedinih evropskih i američkih autora o socijalnoj funkciji ovog i dugih instituta privatnog prava.
Da bi se postigao viši stepen društvene kohezije u kriznim situacijama, pravna regulativa bi morala da bude u većoj meri usaglašena sa moralnim pravilima. Društvo će morati da stvara pravednije pravo, a pojedinci da ga ostvaruju uz više uzajamnog razumevanja i solidarnosti.
Autor smatra da treba reformisati i tradicionalno imisiono pravo. Pravila o imisijama ne treba da budu usmerena samo na zaštitu privatnih, već i na zaštitu javnih interesa. U tom smislu i odogovornost ne treba da bude vezana samo za nedopušteni uticaj na susedne nepokretnosti, već je treba proširiti i na slučajeve u kojima neko emituje u okolinu nešto što ugrožava širu društvenu zajednicu. U radu je takođe ukazano na potrebu da se preciznije urede pitanja koja se odnose na eroziju tla, promenu vodotoka, na službenosti i sl.
Ključne reči:
zaštita životne sredine; održivi razvoj; klimatske promene; građansko pravo; strategija prilagođavanja; pravo svojine; imisije